Dijalog od krucijalnog značaja ali Beograd i Priština različito o čemu da se razgovara

Izvor
KoSSev
-

Imovina na Kosovu je kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine, što se videlo i na sinoćnjom panelu Beogradskog bezbednosnog foruma (BSF) posvećenog dijalogu Beograda i Prištine. Dok je šefica pregovaračkog tima Srbije u pristupnim pregovorima sa EU Tanja Miščević iznela stav da je dijalog od krucijalnog značaja ali da Beograd i Priština imaju različit pristup o čemu da se razgovara, te da je pre razgovora o Telekomu potrebno da se razgovara o imovini, ali da Priština nije pristala na raspravu o tome, već je želela o svemu drugom da razgovara, pa tek onda o imovini, izvršni direktor kosovske Balkan grupe Naim Rašiti kazao je da je Ahtisarijev plan fiksirao administraciju na Kosovu, pa tako i imovinu, te da dijalog treba da se ubrza, a razgovor što pre okonča. Pored Miščević i Rašitija, na panelu "Dijalog Beograda i Prištine i budućnost EU", sinoć su govorili i narodna poslanica u Skupštini Srbije Gordana Čomić i počasni generalni direktor Evropske komisije Pjer Mirel (Pierre Mirel). Učesnici panela saglasili su se ipak da dijaloga sa nivoa vlada, treba da se proširi na parlamente, poslovnu zajednicu i građansko društvo.
 

Miščević: Dijalog od krucijalnog značaja ali Beograd i Priština imaju različit pristup o čemu da se razgovara

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pristupnim pregovorima sa EU Tanja Miščević ocenila je sinoć da je nastavak dijaloga Beograda i Prištine od krucijalnog značaja, ali da Beograd i Priština imaju različit pristup po pitanju šta je to o čemu treba razgovarati.

Ona je, učestvujući u Beogradskom bezbednosnom forumu, rekla da je njen utisak da su shvatanja dijaloga različita, jer Beograd, kada razgovara o normalizaciji odnosa, želi da razgovara o onim stvarima koje bi poboljšale položaj svih građana, bez obzira na nacionalnost, dok Priština misli da treba da se priča o statusu.

"Ne razgovaramo o istim stvarima," konstatovala je Miščević dodajući da je podrška EU potrebna kako bi se pronašlo zajedničko shvatanja koje su teme o kojima treba razgovarati.

Ona je navela da je, kada je Beograd započeo skrining za poglavlje 35, jedna obaveza bila da se navedu koje sledeće teme dijaloga treba da budu.

Nije logično da se započnu razgovori o telekomunikaciji bez razgovora o imovini

"Mi smo veoma ozbiljno radili na tome i jasno stavili do znanja da je vreme da se razgovara o imovini. Nije logično da se započnu razgovori o telekomunikaciji bez razgovora o imovini, jer se oni ne mogu završiti bez rešenja za imovinu", objasnila je Miščević.

Ona je istakla da je imovina važna evropska vrednost, ali da Priština nije pristala na raspravu o tome, već je želela o svemu drugom da razgovara, pa tek onda o imovini.

Čomić: Ideja Briselskog sporazumka bila da građani žive bolje ali to nije tako

Narodna poslanica u Skupštini Srbije Gordana Čomić podseća da je ideja Briselskog sporazuma bila da građani počnu bolje da žive, ali da to nije tako jer se dijalog Beograda i Prištine interpretira na različite načine, u zavisnosti da li govore srpske ili kosovske vlasti.

Ona je dodala da je potrebno da bude više objašnjenja zašto je dijalog dobar, da se građanima ne uskraćuju informacije, jer žitelji obe strane ne osećaju da se kreću napred i da razgovori srpskih i kosovskih predstavnika doprinose boljem životu.

Čomić je konstatovala da je društvo nesrećno i frustrirano jer im nisu ispunjena očekivanja niti vide kako će to biti, naglasivši da nesrećno društvo ne može biti motor promena.

Ona je dodala da ne postoji volja da se zaista reše pitanja koja koče proces normalizacije, i dodala da bi prvo trebalo iz jednačine prvo ukloniti one koji kvare proces, poput članova organizovanog kriminala, onih koji bi, normalizacijom odnosa, izgubili novac ili glasače.

Miščević je izrazila uverenje da se razgovori moraju nastaviti.

Ponekad sam frustrirana jer ne razumem koji su novi koraci u poglavlju 35

Miščević, podsetivši da je pozvana da predvodi pristupne pregovore zato što je pratila pregovore drugih zemalja, primetila je da se nijedna zemlja nije suočila sa Poglavljem 35.

"Ponekad sam frustrirana jer ne razumem koji su novi koraci, jer ne postoji ranije iskustvo", kazala je ona.

Prema njenim rečima, niko ne zna tačne kriterijume kako će Srbija biti ocenjena za rad na dijalogu ili da li bi druga strana mogla, svojim delovanjem, da ugrozi poziciju Srbije.

Takođe je podvukla da pregovori Srbije sa EU predstavljaju više od reformskih procesa, i da se ne radi samo o Kosovu.

"Otvaranje poglavlja 23 i 24 je od ekstremnog zančaja za Srbiju. Implemtacija akcionih planova za ova dva poglavlja je bitno jer je naš posao uspostavljanje vladavine prava", objasnila je ona.

Rašiti: Prava Srba na Severu nisu dovedena u pitanje, održavaju se normalizacijom odnosa

Izvršni direktor kosovske Balkan grupe Naim Rašiti kazao je da je Ahtisarijev plan fiksirao administraciju na Kosovu, a tako i imovinu, za koju je ona od Kosova tražila bolje upravljanje.

On je istakao i da treba da se razgovara o ljudima na Severu koji su zaposleni u preduzećima i da im se omogući da ostanu.

Rašiti je istakao da se ne radi o pravima koje će dobiti srpska zajednica, jer ona nisu dovedena u pitanje, već o tome kako ih održati, a jedini način za to je normalizacija odnosa.

Dijalog da se ubrza, razgovor da se što pre okonča

Kako je ocenio dijalog treba da se ubrza, jer je on nalik na brod s mnogo rupa – Ako se zaustavi potonuće, i zato treba da nastavimo da se krećemo.

Rašiti je ocenio da su tvrdnje da je dijalog Beograda i Prištine u korist građana, zapravo istrošene, i da to vlade moraju da poprave.

Mišel: EU da napravi neku vrstu Maršalovog plana za Kosovo i Srbiju

Počasni generalni direktor Evropske komisije Pjer Mirel istakao je da normalizacija odnosa između Beograda i Prištine jeste važan uslov za prijem u punopravno članstvo Srbije u EU, ali je podvukao da je to važno i kako bi se obezbedio fer tretman za Srbe na Kosovu, kao i za Kosovo, da bi ono jednog dana, kako je rekao – dobilo međunarodno priznanje koje još nema i kako bi moglo da zaista postane nezavisna država.

Mirel je dodao i da svaka jednostrana odluka, mimo dijaloga Beograda i Prištine, može samo da naškodi tom procesu, da proizvede još frustracija, poveća uticaj nacionalističke politike i oteža nalaženje rešenja.

On se saglasio sa ostalim učesnicima u panelu da je vreme da se pređe sa dijaloga na nivou vlada, na širi dijalog, na parlamente, poslovnu zajednicu, građansko društvo.

Evropa treba, kako smatra Mirel, da pomogne dolazak investitora na Kosovo, kao i da se napravi neka vrsta Maršalovog plana, da se obezbedi novac i za Kosovo i Srbiju, kako bi pomoglo razvoju tog dela.

"Moramo da vidimo šta traži Brisel. Treba da tražimo od Nemačke, Austrije i ostalih zemalja da pomognu EEAS," rekao je Rašiti.

Kako je konstatovao, dijalog o normalizaciji ne može da se vodi narednih 15 godina, već treba da se odrede rokovi kada će se implementirati dogovoreno kako bi se razgovor što pre okončao.

"Kako sada stvari stoje, konstantni pregovori o energetici i telekomunikacijama iscrpljuju. Građani imaju utisak da je to zbog političkih elita koje građanima govore jednu priču, a da zatim drugu priču govore kada su u Berlinu ili Beču i ostalim gradovima", rekao je Rašiti.

Poručio je da međunarodna zajednica više ne može da vrši pritisak na kosovsku vladu i da je tretira jednako kao srpsku.

Razgovor je potrebno vodi i na nivou kosovskog i srpskog društva.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.